O multiple sklerozi

Okupaciona
terapija

Životno zadovoljstvo održava se na odnos prema samom sebi i prema okolini u kojoj se pojedinac nalazi. To je sposobnost prihvaćanja onog što život pruža.

Kvalitet života i životno zadovoljstvo su strogo individualne kategorije, ne postoji savršen recept za sve, pa u tom kontekstu treba posmatrati  osobu, njene potrebe i izazove sa kojima se susreće.

Okupaciona terapija pruža zdravstvenu uslugu osobama čiji život je promijenjen :

  • povredom ili bolešću
  • razvojnim problemom
  • procesom starenja
  • socijalnim ili emocionalnim problemom.
„Životno zadovoljstvo nije određeno velikim događajima koji ostavljaju upečatljive znakove na našem sjećanju (npr. vjenčanja, diplome, promocije itd.) nego više svakodnevnim životnim zadacima ili aktivnostima (okupacijama) koje prihvatamo zdravo za gotovo sve dok njihovo izvršenje ne postane teško ili neizvjesno“

Christiansen C., Braun C. (1991)

Okupacioni terapeuti rade sa osobama svih starosnih grupa, na promociji i poboljšanju optimalne funkcionalne nezavisnosti u oblastima:

  • samoobrazovanje (hranjenje, oblačenje, kupanje, toaleta, mobilnost, vještine života u zajednici, menadžment stresa)
  • produktivnost (radne sposobnosti, škola, promjena zanimanja, kućne aktivnosti, menadžment vremena i životnog stila)
  • slobodnog vremena (igra/sport, hobiji/interesi, socijalizacija)
radna-terapija-sclerosis

Cilj je okupacione terapije pomoći osobi da vodi koristan, zadovoljavajući život sa maksimalnom nezavisnošću i kvalitetom života.

 

Okupacioni terapeuti procjenjuju i tretiraju sledeće komponente koje su bitni dijelovi neophodni za obavljanje svakodnevnih aktivnosti samonjege, produktivnosti i slobodnog vremena:

  • motorno/ senzorno funkcionisanje
  • kongitivno/ perceptualno funkcionisanje
  • društveno/ interakcijsko funkcionisanje
  • psihološko/ emocionalno funkcionisanje

Za pomenutu procjenu koriste se: intervjui, obzervacije, standardizovani testovi, i testovi performanse.

Za tretman okupacioni terapeuti koriste: gradirane aktivnosti, funkcionalne zadatke, rad sa drvetom, aktivnosti remedijacije, igre, zadatke papir/ olovka, struktuirane grupe, individualno savjetovanje, ortoze, opremu i sredstva za adaptaciju, edukativne seanse.

Multipla Skleroza je hronična bolest centralnog nervnog sistema, a manifestuje se brojnim žarištima demijelinizacije, remisijama i egzacerebracijama.

 

U nervnom tkivu nalaze se žarišta propadanja mijelinske ovojnice, različite veličine i različitog stadija. Najčešći simptomi kod multiple skleroze su: piramidne lezije (monopareze, hemipareze, parapareze, kvadripareze), problem hoda, vrtoglavice, senzorni problemi (utrnulost, parastezije, žarenje i sl.), vizuelni problemi, perceptualni problemi, umor, koordinacija, spasticitet, problem sfinktera, kognitivni problemi (poremećeno prosuđivanje, gubitak memorije).

Okupaciona terapija je veoma važan dio terapije i tretmana osoba oboljelih od multiple skleroze. Postoji dosta sličnosti i preklapanja kod okupacione i fizioterapije, mada postoje i dijelovi koje tretira isključivo pojedina profesija. Okupaciona terapija je u principu fokusirana na područje koje se odnosi na oblasti dnevnih aktivnosti kod kuće i na poslu/školi.

Što znači da se okupacioni terapeuti (OT) fokusiraju na vještine koje zahtijevaju snagu gornjeg dijela tijela, koordinaciju, kontrolu fine motorike, odnosno „okupacije“ svakodnevnog života. To uključuje kupanje, toaletu, kućne poslove, kao i rad na radnom mjestu. OT su takođe fokusirani na kognitivne probleme i mogu pomoći pri kognitivno retreningu i strategijama za kompeznzaciju poremećaja pamćenja.

Možda najvažniji dio da OT mogu pomoći sa tehnikama za uštede energije i sprečavanje umora.

Umor je jedan od najčešćih simptoma multiple skleroze i vrlo često veoma ograničava osobu u svakodnevnim aktivnostima. Odražava se na sve vidove dnevnih aktivnosti i utiče na kvalitetu života. Doživljaj umora je subjektivan, pa je važno imati precizan uvid u aktivnosti kojima se osoba od multiple skleroze bavi u toku dana.

To nam omogućava lakšu edukaciju osobe za tehnike štednje energije, te kombinaciju radnih zadataka i odmora.

Osobama oboljelim od  multiple   skleroze obično se daju sledeći savjeti koji su se

u praksi pokazali veoma korisnim za pojednostavljenje dnevnih aktivnosti i smanjivanje osjećaja umora:

 

N   korištenje kratkih ali čestih odmora tokom dana

 

N   planiranje i organizovanje zadataka, radnog prostora, eliminacija nepotrebnih koraka smanjiće napore i uštedjeti vrijeme i energiju

 

N   pravilno rasporediti teže i lakše aktivnosti tokom dana, teže aktivnosti obavljati u nekoliko faza u toku dana sa obaveznim periodima odmora između

 

N   za obavljanje svakog zadatka planirati dovoljno vremena

 

N    napraviti dnevni, sedmični, mjesečni plan aktivnosti i sastanaka

 

N    eliminisati aktivnosti koje nisu nužne (pr. Suđe se ne mora brisati, može se ostaviti da se ocijedi itd.)

 

N    planirati veličinu aktivnosti  prije podne, jer tada imamo najviše energije

 

N   stres može uzrokovati umor, zato ga treba eliminisati tehnikama relaksacije

 

N   ne oklijevati u traženju pomoći ukoliko nam je potrebna (porodica, prijatelji)